Svrljižanin sa cerebralnom paralizom uspešno studira na dva fakulteta

Svrljig je bio suviše mali za Milana Jankovića(33). Njega teška bolest nije mogla da zaustavi da danas bude student dva fakulteta. Na Filozofskom u Beogradu upisao je psihologiju, a na Visokoj školi u prestonici - sportski menadžment.

ZA Milana Jankovića mediji su čuli od profesora Stamena Milovanovića iz Večernje škole za odrasle. Iako Milan dosta skromno gleda na svoje rezultate, verujući da neće biti značajni ukoliko ljudi sa invaliditetom ne postanu jednaki u društvu, profesor Milovanović ističe da je Milan pravi primer borbe mladog čoveka.
- Uspeo je da, uprkos hendikepu, od večernje škole dođe do dva fakulteta. Zar je to malo?

Cerebralnu paralizu Milan je dobio kao beba od tri meseca. Bolest je došla posle kome u koju je upao posle anafalaktičkog šoka. Jedna od poslednjih beba rođenih u svrljiškom porodilištu imala je slabe šanse da preživi. Ali, malo srce je izdržalo.

- Osnovnu školu, sedmi i osmi razred, završio sam kasnije, u okviru Večernje škole za odrasle - priča Milan. -Uspeo sam onda da završim Elektrotehničku srednju školu, pa se odlučio za studije.

Da studira u prestonici pored ličnog interesovanja, uticao je i Studentski dom u Beogradu, prilagođen osobama sa invaliditetom. Milan, ipak, ne smatra da je naše društvo do kraja dalo prave šanse ljudima njegove sudbine, kojima, kako kaže, nije potrebno sažaljenje, već suživot jednak onima koji nemaju smetnje. Motorička nesposobnost koja se kod njega dobrim delom pojavila i usled slabih vežbi u detinjstvu, uticala je da danas otežano koristi udžbenike, ali je uprkos tome uspeo da iz njih vredno uči. Dok je živeo u Svrljigu, želeo je da njegova mala sredina prihvati đake sa problemima u razvoju:

- Osnovao sam udruženje SIZZIF 2003. godine, koje je poslednji urađen projekat posvetio inkluzivnom obrazovanju. U osnovnoj školi radilo se sa nastavnicima, koji su se pripremali za stvaranje uslova za školovanje dece sa posebnim potrebama, fizičkim ili mentalnim. Ima dosta učenika iz naših krajeva koje roditelji upisuju u specijalne škole u Nišu, mislili smo da je dobro da se oni motivišu da decu upisuju u redovnu školu u Svrljigu.

Posle prve godine studija fizički nije mogao da pomogne da udruženje i dalje radi u kontinuitetu.

- Na prvom mestu su moje studije psihologije. Na trećoj sam godini - kaže Milan. - Mislim da mogu da pomognem u obe oblasti. Posebno u sportu. Obrazovanje svuda mora da bude na prvom mestu - i psiholozima i trenerima.

(Izvor: Novosti, avgust 2010)