Најбољи студент машинског факултета у Београду, годину дана провео је на Универзитету Алабама у Хантсвилу, боравећи и радећи у самом срцу НАСА.

Након завршене друге године студија са просечном оценом 10, Слободан Миловановић из Ваљева конкурисао је за програм размене студената у оквиру  „Форецаст Еxцханге“  и трећу годину студија провео у Америци на универзитету познатом по свемирском инжењерству.

Оваква врста инжењерства, као и рад на нумеричким симулацијама били су начин да своју љубав према астрономији коју је открио у детињству обједини са студијама машинства.

На ту одлуку велики утицај су имали дугогодишњи  рад у оквиру астрономске групе  Друштва истраживача „ Владимир Мандић Манда“, а потом и рад у астрономској групи Истраживачке  станице Петница, где је Слободан такође на позицији асистента.

Међу разлозима одласка на студије у иностранство био је и тај што је осетио да начин образовања у оквиру Београдског универзитета ограничава његове капацитете и да добија мање знања него што би желео.

- Желео сам да пронађем место на коме бих био просечан студент и где су очекивања изнад максимума који сам спреман да пружим. Као што је то био случај док сам био ђак специјализовано-математичког одељења Ваљевске гимназије. Тада сам сам себи задавао ниво до ког желим да  научим нешто и не бих био ограничен ониме што ми се нуди. У то време сам радио као асистент у Истраживачкој Станици Петница и сретао сам много студената са разних светских познатих универзитета, тако да сам стекао слику како изгледају студије на другим местима. Са друге стране застареле методе наставе на Универзитету у Београду, битно су утицале на моју жељу да пронађем друго место за студије - каже Слободан.

Боравак и рад у самом срцу НАСА  је нешто о чему није ни могао да сања. Сусрет са најмоћнијим свемирским возилом, ракетом „Сатурн 5“, која је носила људску посаду на Месец, као и посета Нила Армстронга, били су посебно искуство:

- Једини сачувани примерак „Сатурн5“ може се видети у Хантсвилу, а ја сам могао свакога  јутра када се пробудим да погледам кроз прозор и видим то чудо технологије на хоризонту. То ми се чинило невероватним.

Слободана су рад у области нумеричких симулација и највиша оцена на крају семестра из тог предмета довели на позицију асистента у Ллабораторији за нумеричке методе Одсека за свемирско и ваздухопловно инжењерство и машинство. Како каже та улога му није била много непозната јер је такав посао обављао у Петници, али му је то искуство много помогло у развијању предавачких способности. Након тога уследио је и позив за постдипломске студије на истом универзитету, као и неколико писама препорука од тамошњих професора.

Након стеченог знања и искуства,  Слободан  је  направо неку врсту паралеле у начину студирања, али и дружења међу срудентима тамо и овде.

- Једна од најбитнијих разлика је та што је студент у Америци током целог семестра под константним притиском обавеза, док је код нас семестар углавном испуњен предавањима, које на крају прати завршни испит. Треба додати и да је практични рад у Америци на изразито вишем нивоу присутан у програму студија и да универзитети поседују јако добро опремљене лабораторије. Ово не бих замерио нашим универзитетима из простог разлога што је за овакве услове потребно много више средстава него што наша земља може да приушти у овом сектору и мислим да се то надокнађује код нас тако што наши студенти уче садржај на много фундаменталнијем нивоу - каже и објашњава:

- Пошто је универзитет у Хантсвилу организован у облику кампуса и све се налази у једном заједничком дворишту, почев од станова, ресторана, па преко спортских хала, све до наставних центара, факултета и института, атмосфера је значајно другачија. На сваком предмету сам био у групи са различитим људима, са различитих факултета, јер су предмети на УАХ стандардизовани за разлику од Универзитета у Београду. То значи да ако некоме треба предмет математика за своје студије, није битно да ли је машинац, грађевинац, математичар, физичар или студира неку другу област па узима математику као изборни предмет, слушаће га у једној од група за математику на математицком факултету. На овај начин заиста се упознаје доста људи из различитих поља и остварују се квалитетна пријатељства.

Након завршене године у Америци, Слободан је примљен на студије под пуном стипендијом на Ерасмус Мундус мастер програму за примену нумеричких симулација у науци и инжењерству. То је програм који заједно организује неколико европских универзитета. У оквиру тог програма Слободан ће студије наставити на Краљевском Техничком Институту у Стокхолму.

Слободан о свом хероју и херојима данас каже:

- Мислим да сваки човек има свој значај, али ако треба да бирам, онда ћу у духу науке рећи да је то сер Исак Њутн, који је поставио темеље механике и диференцијлног рачуна, без којих данашњица не би била замислива. Данас су хероји сви они који се боре да спасу ову нашу планету којој прети толико опасности. Они који раде на откривању нових извора чисте енергије, они који покушавају да прецизно открију узроке и последице глобалног загревања, они који раде на подизању толеранције према свим социјално дискриминисаним групама, просто сви они који целу планету зову својим домом, а не само своју кућу, град или земљу, а све њене грађане сматрају својим тимом који треба да настоји да је сачува у што боље стању за будуће генерације.

(Тамара Јаковљевић, септембар 2011)