У овој епизоди "Мој херој" представља људе који су ризиковали своје животе да би спасили друге.
Шире гледано, таква храброст је ствар лепог васпитања, које нам не дозвољава да поред невоље других пролазимо без освртања. Јер, кад из куће која гори зачујете дечји плач...
Такве одлуке доносе се у тренутку: ући, или остати на безбедном, а онима у пламену како буде. Али то је само привид: такве одлуке доносе се много раније, и никако не на мах.
Да ли ће неко ризиковати свој живот због другог зависи од васпитања у кући, у школи, на улици... од свега оног што нас формира као личност, племениту и несебичну, или равнодушну према патњама других.
Иако, најчешће, нико од нас у свакодневном животу није ни једно ни друго. И зато, не покушавајте да себе ставите у такву ситуацију и питате се шта бисте урадили на њиховом месту. Одговор нико не зна.  Док нас прилике не ставе пред избор: ући, или остати на безбедном.
Тада, за неке људе дилеме нема.

Милош Ивачковић

Успон на највише врхове на нашој планети изискује посебну физичку спремност. Наш херој Милош Ивачковић причао нам је: “Да бисмо прешли последњих 500 метара висинске разлике, нека три километра пута, било нам је потребно десет до једанаест сати!  Практично идеш десет корака, па се одмориш... После буду само два корака па станеш...”
Екипа коју је водио наш најискуснији алпиниста Драган Јаћимовић избегла је смрт у лавини захваљујући његовом искуству – поставио је логор на правом месту. Али кад је сутрадан пошао да отклони штету на конопцима разапетим уз успон, пропао је у ледени процеп и остао повређен да виси на сигурносном ужету, на чијем је другом крају био Милош Ивачковић.
“Извлачио сам га како сам у том тренутку знао и умео”, каже Милош Ивачковић.
Скромно, прескромно... Коа да није спасио један живот.

Ведран Ташковић

Ведран Ташковић, командант батаљона вагтрогасно-спасилачке јединице из Врања, спремао се за позив који обавља. Да пробије запаљена врата секиром, исече смрскано возило тестером, из рушевина да извуче затрпаног... али нико није могао да га припреми за онолико снег који је зимус хиљаде планинских домаћинстава два месеца држао у блокади. Таквог на југу Србије није било псоелдње три деценије!
Кад су у Врање, у другој половини зиме, стигле једне једине моторне санке, добио их је Ведран. За девет дана, извукао је десеторо сељана из завејаних села и одвео код лекара.
Је ли му тако било лакше него кад се кроз снег до рамена пробијао пешице?  Без санки, ишао је бар у пару, ако их није било више. На санкама је био сам. Препуштен ћудима зиме, путу што се не види и варљивој машини. Три сата тамо, три назад, са болесником који се једва држи...
За то обука не постоји. Само срце.

Никола Влаховић

Деветнаестогодишњи Никола Влаховић супротставио се тројици насилника – да би одбранио младића ромске националности кога није познавао, а који је био мета увреда и удараца.
У аутобусу, тројица су немилице тукла момка који није ни покушавао да им узврати, већ само да се заштити. Никола је закорачио према њима. Није помислио да имају ножеве, ни да може и сам да настрада. Бацили су се и на њега, почели да га туку...Путници који су стајали около, померали су се да их не докаче замаси нападача.
На рећу, неко је позвао полицију...
Никола је после рекао: "Зар да окрећем главу док преда мном бију недужног човека?"
За њега на ово питање постоји само један одоговор. А за нас остале?

Осма емисија ХЕРОЈИ ТРЕНУТКА на програму је у недељу 20.05.2012. у термину од 17:00 часова на РТС1