Зато што је инвалид, имао је проблема са уписом у школу а данас је консултант УН

У богатој животној и професионалној биографији четрдесетдвогодишњи Дамјан Татић (42), доктор правних наука и члан Међународног комитета Уједињених нација, сакупио је бројне Вукове дипломе и академске титуле, међу којима се налазе и ђак генерације Интернационалне школе у Дизелдорфу и други студент генерације Правног факултета у Београду. И то не би било ништа необично ако се сметне са ума чињеница да је Дамјан од осме године живота у инвалидским колицима због дистрофије мишића и да је све животне успехе постигао упркос својој инвалидности.

Он каже да је похађао редовне школе које су углавном биле неприступачне деци у инвалидским колицима, али га то није спречило да из ОШ „Бранко Параћ” и Друге београдске гимназије изађе са Вуковом дипломом. Директорка поменуте средње школе 1984. године није дозволила Дамјану упис зато што је у – колицима. Тада су Дамјанови родитељи писали Градском секретаријату за образовање са молбом да њихов син настави образовање у овој гимназији и тај захтев је на Дамјанову велику срећу услишен. Жељан нових сазнања и учења страних језика Дамјан је годину дана касније матурирао у Интернационалној школи у Дизелдорфу у Немачкој.

– Један од најлепших комплимената у животу добио сам од професора Међународне школе у Дизелдорфу. Наиме, неколико година након моје матуре Дизелдорф је постао центар јапанског капитала у Европи и велики број деце јапанских менаџера био је уписан у средњу школу коју сам ја похађао. Учионице ове школе брзо су постале тесне за велики број деце и наставно веће је разматрало захтев да се школа надогради, али да остане без лифта. Тада је мој бивши професор упозорио наставно веће да се може десити да школа остане без ученика као што је Дамјан Татић ако реши да промени свој архитектонски изглед. Наставно веће је гласало за архитектонски пројекат који је подразумевао и лифт у овој академској установи – са поносом прича Дамјан Татић.

Када је 1987. године уписао Правни факултет у Београду, кога је завршио четири године касније са просеком 9,8 Дамјан је био једини студент у колицима кога су родитељи и колеге сваки дан носили преко 16 степеница које стоје на улазу ове академске установе, на коју је тек пре неколико година стављена рампа и степенишни лифт, а од недавно постоје и слушалице за глуве студенте и помагала за слепе и слабовиде студенте. Завршио је магистарске студије а 2008. године одбранио је докторат на тему „Људска права особа са имвалидитетом”. Он је данас гост предавач на Правном факултету што га чини „неизмерно поносним” а од 2000. године Дамјан је учествовао у изради нацрта Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Стратегије унапређења положаја са инвалидитетом у Србији. Његов рад није остао непримећен за експерте Уједињених нација, тако да је канцеларија Програма Уједињених нација за развој у Београду Дамјана ангажовала као повременог консултанта за инклузију инвалида, а захваљујући свом богатом професионалном искуству Дамјан сарађује и са Уницефом.

(Извор: Политика, децембар 2010)