1. Ко су били хероји вашег детињства и младости?

Прво родитељи, мајка Станка и отац Малиша. У раном детињству био сам врло привржен оцу. Био ми је инпирација, будио у мени жељу да сањам.Обожавао сам његов смисао за реално сагледавање живота и лакоћу уживања богом дате чаролије која се зове живот. Да се разумемо, моји родитељи су у правом смислу били сељаци, посвећени одгајању деце, имам и сетру Верицу, свакодневној борби за опстанак, а то је на њиви, у винограду, шљивику, кухињи, у сеоском амбијенту био свакодневни подвиг.

Отац ме је научио лакоћи трошења јединог живота, на тенане, помало и уживању, али и максималном давању у сваком тренутку. Животна девиза по којој фунционишем – овај дан је јединствен у животу. Учини највише. Сутра је нови дан.

Уживао сам у лакоћи преношења вештина којима ме је отац подучавао. Орање, копање и сви послови у кући. И радост на завршетку дана. Обављен је добропосао. Треба то орадовати песмом. Често се то дешавало. Враћали смо се из поља са напорног рада. Одмор и рекерација је била песма. Волео је да запева. То ме је увек радовало. Често бих се придружио.

Када је требало одлучити да ли ћу дипломирати на универзитету званом село или кренути у свет на сцену је ступила мајка Станка. Није за мене желела тежак живот сеоског домаћина. Она је то стоички носила, није се жалила, али је чврсто одлучила. Ти Живораде нећеш поновити нашу причу, рекла ми је. Без обзира на очево противљење, кришом ме је у рану зору испратила у свет. Била је визионар и сигурна да ћу остварити њене снове.

Покушао сам то поверење да вратим сада. Настојим да се огњиште на ком сам осетио снагу радости живота има ватре, да се не угаси.

То им дугујем. То храни и брани моју радост и сећање на моје хероје детинства – мајку и оца.

2. Шта је за вас данас дефиниција хероја?

Тешко је то у овим смутним временима дефинисати. Некако су нам се и деца побркала. Животни компаси чудно фунционишу. Магнетни полови почели да шетају. Међутим, последње вести неких анализа и статистика буде наду. Све чешће су људи од дела и пера узори младима. Верујем да је најгоре прошло и да се полако сви враћамо у нормалу, ма шта то било.

Нисам од оних који сматрају да херој може бити само онај ко живот уложи у остваривање идеала, мада поштујем и ценим ту жртву о неким временима. Данас мислим да је права дефиниција хероја рад, учење и све оно што може да краси младог човека. Укратко –знање. То је сила, то је моћ.

3. Да ли лично познајете неког за кога бисте могли да кажете: то је мој херој, и зашто?

Не познајем га лично, али за мене је на првом месту. Новак Ђоковић. Млад, амбициозан, паметан, проницљив, неустрашив и зна ко је и одакле је у сваком тренутку. Ако се вратимо мало у прошлост – шта мислите за Вука Стефановића Караџића, Николу Теслу, Михајла Пупина

4. Која је најважнија особина хероја у данашњем добу?

Данас је време да се хероји истакну знањем и самосвешћу. Шта ти вреди имање, ако га не подупире знање, шта ти вреди сила и моћ, ако не знаш ко си. Хероји морају чврсто да стоје на својој родној груди. Све остало је варка.

5. Да ли су прави хероји довољно заступљени у медијима, и ако мислите да нису, коме се, уместо њима, поклања пажња?

Чини ми се да ми сугеришете тачан одговор. И сами знате да многи медији данас, нажалост, промовишу као вредности све оно што никад није имало неку тежину. У незнању је велика и опасна снага.Већа од енергије коју може да ослободи нуклеарна енергија.И тако је погубна.Ту дође крај. Да би било све на свомместу огледало морамо окренути.

6. Како постати и остати херој и како живети животом хероја?

Још увек немам дефиницију, али ни утабан пут. И хероји пролазе стазом искушења. Има И кривудања. И Дрина је крива, али моћна И чиста. Бар ми се чини. Некато буде путоказ. Знање, снага И поштење. Довољно за модерног хероја.

7. Водимо ли довољно рачуна о својим херојима?

Никако. А некако и наш менталитет је тако наштелован. Најчеће праве међу намане препознајемо. Тек кад нам неко други на њих укаже пробудимо се или схватимо.

8. Да ли сте ви били нечији херој?

Ако ћемо право – не знам.

9. Да ли су нам данас потребни хероји и зашто?

Јесу. Као путоказ. Мада, ми у Србији, умемо често путоказе да окренемо у супротном смеру. Понекад се таквих побуда бојим.

10. Ваша порука јунацима и посетиоцима сајта Мој херој?

Херој – то је Слободан човек. А слободни сте онолико колико можете да покренете точак живота. Сваки ђак има задатак да надмаши учитеља. То је формула за стварање будућности.