| Душан Ковачевић |
| Душан Ковачевић за Мој херој |
|
1. Ко су били хероји вашег детињства и младости? Моје детињство и рана младост припадају годинама кад није било овог чуда од телевизије. Хероји – јунаци мога детињства живели су у књигама, и звали су се: Хајдук Вељко, Мали Принц, Николетина Бурсаћ, Винету, Краљевић Марко, Хаклбери Фин . . . И многи јунаци из Забавника који ми је пријатељ од шесте године.
2. Шта је за вас данас дефиниција хероја? Обичан човек који часно, поштено, увек спреман да помогне кад је неко у невољи.
3. Ко је за вас херој за сва времена? Моја мајка. И све добре мајке овог света.
4. Да ли лично познајете неког за кога бисте могли да кажете: то је мој херој и зашто? Познајем људе који су хероји „свекодневног живота“; помажу другима, мада су сами у невољи.
5. Која је најважнија особина хероја у данашњем добу? Помоћ незаштићенима, слабим, болесним, напуштеним, заборављеним људима и животињама.
6. Да ли су прави хероји заступљени у медијима и, ако мислите да нису, коме се, уместо њима поклања пажња? Нажалост, нису. А људи који су у моме детињству сматрани „проблематичним“, данас су постали „хероји“ неким новим генерацијама, захваљујући управо медијима.
7. Како постати и остати херој? Као што је давно записано: Не чини, или чини другима само оно што би пожелео самом себи.
8. Шта значи живети животом хероја? Ништа једноставније. Бити добар човек.
9. Водимо ли довољно рачуна о својим херојима? Како живимо и шта нам се догађа, изгледа да смо „побркали лончиће“. Већина данашњих „хероја“ би у некој озбиљној земљи шетала у „штрафтастим оделима“.
10. Да ли сте ви били нечији херој? Јесам. Одувек сам „херој“ птицама и животињама са којима сам пријатељ од раног детињства.
11. Да ли су нам потребни хероји? Нису потребни, али није лоше да знамо да постоје – злу не требало.
12. Ваша порука јунацима сајта Мој херој? Сваком се (скоро сваког дана) пружи прилика да учини неко мало херојско дело. То дело није важно за историју, али за обичан живот је најважније. |




