U ovoj epizodi "Moj heroj" predstavlja ljude koji su rizikovali svoje živote da bi spasili druge. Šire gledano, takva hrabrost je stvar lepog vaspitanja, koje nam ne dozvoljava da pored nevolje drugih prolazimo bez osvrtanja. Jer, kad iz kuće koja gori začujete dečji plač... Takve odluke donose se u trenutku: ući, ili ostati na bezbednom, a onima u plamenu kako bude. Ali to je samo privid: takve odluke donose se mnogo ranije, i nikako ne na mah. Da li će neko rizikovati svoj život zbog drugog zavisi od vaspitanja u kući, u školi, na ulici... od svega onog što nas formira kao ličnost, plemenitu i nesebičnu, ili ravnodušnu prema patnjama drugih. Iako, najčešće, niko od nas u svakodnevnom životu nije ni jedno ni drugo. I zato, ne pokušavajte da sebe stavite u takvu situaciju i pitate se šta biste uradili na njihovom mestu. Odgovor niko ne zna. Dok nas prilike ne stave pred izbor: ući, ili ostati na bezbednom. Tada, za neke ljude dileme nema.
Miloš Ivačković
Uspon na najviše vrhove na našoj planeti iziskuje posebnu fizičku spremnost. Naš heroj Miloš Ivačković pričao nam je: “Da bismo prešli poslednjih 500 metara visinske razlike, neka tri kilometra puta, bilo nam je potrebno deset do jedanaest sati! Praktično ideš deset koraka, pa se odmoriš... Posle budu samo dva koraka pa staneš...” Ekipa koju je vodio naš najiskusniji alpinista Dragan Jaćimović izbegla je smrt u lavini zahvaljujući njegovom iskustvu – postavio je logor na pravom mestu. Ali kad je sutradan pošao da otkloni štetu na konopcima razapetim uz uspon, propao je u ledeni procep i ostao povređen da visi na sigurnosnom užetu, na čijem je drugom kraju bio Miloš Ivačković. “Izvlačio sam ga kako sam u tom trenutku znao i umeo”, kaže Miloš Ivačković. Skromno, preskromno... Koa da nije spasio jedan život.
Vedran Tašković
Vedran Tašković, komandant bataljona vagtrogasno-spasilačke jedinice iz Vranja, spremao se za poziv koji obavlja. Da probije zapaljena vrata sekirom, iseče smrskano vozilo testerom, iz ruševina da izvuče zatrpanog... ali niko nije mogao da ga pripremi za onoliko sneg koji je zimus hiljade planinskih domaćinstava dva meseca držao u blokadi. Takvog na jugu Srbije nije bilo psoeldnje tri decenije! Kad su u Vranje, u drugoj polovini zime, stigle jedne jedine motorne sanke, dobio ih je Vedran. Za devet dana, izvukao je desetoro seljana iz zavejanih sela i odveo kod lekara. Je li mu tako bilo lakše nego kad se kroz sneg do ramena probijao pešice? Bez sanki, išao je bar u paru, ako ih nije bilo više. Na sankama je bio sam. Prepušten ćudima zime, putu što se ne vidi i varljivoj mašini. Tri sata tamo, tri nazad, sa bolesnikom koji se jedva drži... Za to obuka ne postoji. Samo srce.
Nikola Vlahović
Devetnaestogodišnji Nikola Vlahović suprotstavio se trojici nasilnika – da bi odbranio mladića romske nacionalnosti koga nije poznavao, a koji je bio meta uvreda i udaraca. U autobusu, trojica su nemilice tukla momka koji nije ni pokušavao da im uzvrati, već samo da se zaštiti. Nikola je zakoračio prema njima. Nije pomislio da imaju noževe, ni da može i sam da nastrada. Bacili su se i na njega, počeli da ga tuku...Putnici koji su stajali okolo, pomerali su se da ih ne dokače zamasi napadača. Na reću, neko je pozvao policiju... Nikola je posle rekao: "Zar da okrećem glavu dok preda mnom biju nedužnog čoveka?" Za njega na ovo pitanje postoji samo jedan odogovor. A za nas ostale?
Osma emisija HEROJI TRENUTKA na programu je u nedelju 20.05.2012. u terminu od 17:00 časova na RTS1
