Za šest godina prošla je put od dna do vrha lestvice u preduzeću.

U velikoj kompaniji Delta Maxi počela je kao kasir 2001. godine, a već 2007. postala je izvršni direktor u Sektoru operacija. Ostvarila je u Srbiji ''američki san''.
- Nisam imala zacrtan cilj, želela sam da učim, unapređujem sebe, da ''upijam'' znanje od kolega ali i sistema koji može puno da pruži pošto je kompanija velika. Dok sam bila kasir nisam razmišljala o nečemu boljem po svaku cenu, trudila sam se da radim više i da istovremeno učim. Imala sam naravno i sreće. Nisam usamljen primer u Delta Maxi-ju. Dobila sam šansu i znala sam da je iskoristim, zadaci jesu bili teški ali ja volim izazove. Brzo sam napredovala. Već 2003. postala sam poslovođa u Super Maxi marketu, potom sam se dokazivala u Tempu i u našem trening centru – priča Jelena.
Rodila se u Virovitici, u Hrvatskoj, 1975. godine. Ratni vihor je učinio svoje, pa je 1991. morala iz Podravske Slatine u Srbiju. Njeni roditelji su, sa svoje četiri kćerke, srećom uspeli da razmene imovinu i život nastave u Golubincima kod Stare Pazove. Jelena je najstarija a njene dve mlađe sestre su udate. Kada god može Jelena ih obilazi, njeno bogatstvo su sestrić i dve sestričine. Voli decu, porodicu, prijatelje.
- Udaću se kada dodje pravo vreme. Ne razmišljam puno o tome, takve stvari se jednostavno dogode. Uživam u izlascima sa prijateljima, znamo i da osvanemo u kafani, ali i da na vreme stignemo na posao i radimo punom snagom. Često sam i svih sedam dana u nedelji na poslu. Dnevno minimum 8 do 10 sati, radim i kod kuće a uveče idem u obilazak i kontrolu objekata koji rade non-stop. Sve što je problematično mora da se reši bez odlaganja. Moj zadatak je organizacija u objektima, odnosno da potrošači efikasno zadovolje svoje potrebe. Vodim računa da se održe visoki standardi firme a brinem i o novim projektima i, što je najvažnije, o ljudima. Za kompaniju je važan profit, koji je uslov da se i dalje dinamično razvijamo i izgradjujemo u svakom smislu. Imam pet najbližih saradnika sa kojima sam u stalnom kontaktu i sve to reportiram direktoru Sektora operacija. Možda nekom delujem kao vojnik ali nisam odnosno nismo uvek ''drveni'' – kaže uz osmeh, i nastavlja:
- Odmaram se uz dobru knjigu ili film. Često u bioskop odem i sama. Uživam u putovanjima ali zbog obaveza ne mogu sebi da ih priuštim dovoljno često. Upravljam sa četiri Tempo objekta i jednim Super Maxi marketom u kojima radi 1100 ljudi. Uspeh je zajednički. Ja zavisim od njihovog rada a oni od mog učinka i pravih odluka. Velika je odgovornost, takođe i pritisak, trudim se da budem pravedna. Naravno, svi grešimo a ja svoje greške ispravljam bez sujete i u nadi da će kvalitet i znanje svakog radnika isplivati na površinu pre ili kasnije, uostalom kao i u mom slučaju. Ja i dalje učim, ali se ne opterećujem razmišljanjem o novim unapređenjima, jer to može da utiče na raspoloženje. Ako postižete rezultate, pre ili kasnije sve dođe na svoje mesto. Mislim da su me moji rukovodioci do sada dobro usmeravali, savetovali, edukovali. Uvek se nadje neko ko je spreman da pomogne samo ako tražite...
Kad razgovarate sa Jelenom Gajić sve izgleda jednostavno, logično, normalno, ostvarivo. Bili smo u njenom društvu 40-tak minuta. Nije nas ispratila samo do vrata kancelarije, već do ulaznih vrata u veliki Tempo kvantaš.
Domaćinski maniri...

M. H.
(2008)