Novosađanin izumeo slagalicu koja ima puno više kombinacija od čuvene Rubikove kocke

Dok je njihov tata bio na poslu, dve devojčice željne igre, pošto su im prethodno sve igračke dosadile, spazile su uredno složene kocke na tatinom radnom stolu. Bile su šarene, živopisnih boja i prosto su mamile da ih neko uzme... začas se 15 kockica našlo na podu i onda je sve počelo. Bilo je lepo zanimati se novom zabavom, pa još tako lako, po intuiciji su počele da slažu žutu boju pored žute, plavu pored plave, crvenu na crvenu... ređale su se kocke skoro same od sebe. Nisu ni primetile kako je vreme brzo prošlo, tek kada je tata stigao kući imao je šta da vidi – pravougaonik od 15 kocki je bio rasturen, a umesto njega malo kuče od kocaka smešilo se nevino sa tepiha. „Šta ste to uradile, zaboga, pa kakva je to dečije figura?“ upita preneraženo otac koji se grdno namučio da nađe simetrično rešenje za novu slagalicu koju je namenio upravo svojim ćerkama od 4 i 6 godina. „Ali tata, mi smo deca“ odgovorile su devojčice zbunjeno, kad su umesto pohvale za svoje delo dobile prekor. Prvobitnja ljutnja pretvorila se momentalno u oduševljenje. „Da li možete da napravite još neku lepu figuru?“ upitao je otac svoje mezimice, a one su radosno povikale uglas „možemo, sad ćeš da vidiš“  i usledila je prava raskoš svih mogućih i nemogućih oblika, ali jedno je bilo zajedničko za sve – svaka figura je izazivala neslućenu radost i ponos kod devojčica koje su imale želju da ispolje svoju kreativnost na neki novi način, pored crtanja ili oblačenja svojih lutaka. U sekundi sinula je ideja – pa ovo je fantastičan izvor zadovoljstva, ispoljavanja kreativnosti, mašte, ličnosti... ako je od svih igračaka kojima su bile zatrpane dečje sobe ovo zanimljivije i uzbudljivije – to je verovatno potrebno i drugoj deci koja po običaju imaju viška energije i vremena i želju za nečim novim i drugačijim.

 Bilo je to krajem davne 2001. godine, ideja je zatim razvijena do mogućnosti pravljenja svih slova azbuke i brojeva, bezbroj različitih figura i oblika i to u dve varijante – sa 15 i 20 kocaka, za lakše i teže slaganje. Slagalice su početkom 2002. godine poslate na stručnu ocenu u najpoznatiju američku kompaniju za logičke igre Kadon Enterprises koja je odmah prepoznala izuzetnu novost, uključila ih u proizvodnju i dodelila im komercijalne nazive Kjubrik (Cube Brick) i Kolorap (Color Up). Iste godine u specijalizovanom časopisu „Games“ po prvi put dve igre iz Jugoslavije su ušle na listu 100 najboljih i prepoznate kao izuzetno originalne, a njihov autor Zdravko Živković iz Novog Sada označen kao perspektivni dizajner.

 Četiri godine kasnije, krajem 2006. godine, rođena je nova ideja. Umesto kocki, dizajnirana je originalna pločica u obliku osmougaonika, koja je imala obojene ivice. U kompletu su predviđene 24 unikatne pločice na kojima su raspoređene 3 boje u svim mogućim kombinacijama. Oprobani recept iz prethodne dve slagalice - sa slaganjem boja - primenjen je i ovde, ali na sasvim drugačiji način. Cilj je bio maksimalni raspon mogućnosti – od najprostijih oblika za decu predškolskog uzrasta pa do najizazovnijih figura koje mogu da reše najgenijalniji umovi i sve između ta dva krajnja stepena. Punih godinu dana rađeno je na razvoju aplikacija da bi se ispitale sve mogućnosti i našle optimalne solucije za univerzalnu slagalicu koja bi trebala da bude u skladu sa zamišljenim standardom „jedna slagalica za ceo život“. Originalni dizajn je omogućio do tada neviđenu mogućnost - 3 načina istovremenog slaganja pločica, na lak, srednji i teži način, ali ni tu nije bio kraj. Devojčice sa početka ove priče, Teodora, sada sa 11 godina i Isidora sa 9 godina, ponovo mešaju svoje prste i svojim dečjim, samo deci bliskim,  idejama čine korak napred – ne poštujući 3 pravila slaganja, slažu figure na svoj način koji uključuje još dva nova uklapanja pločica, tako da se svaka figura mogla praviti sa 5 načina uklapanja. Ni jedna slagalica na svetu to nije mogla i taj izum je predstavljao pravu revoluciju u 2200 godina dugoj tradiciji slagalica u istoriji čovečanstva.

Početkom 2008. godine usledio je poziv za prestižni skup rekreativnih matematičara koji se održava u Atlanti, u američkoj saveznoj državi Džordžija, svake druge godine, u čast najpoznatijeg američkog matematičara Martina Gardnera, urednika časopisa „Matematičke igre“, koji je ceo život posvetio približavanju matamatike najširim generacijama čitalaca, čineći je zabavnom i interesantnom putem mozgalica i magičnih iluzija. Put u Ameriku je skup i neizvestan, ali je nakon dugog većanja odlučeno da se ipak nova igrica predstavi stručnom skupu i proveri njena vrednost u poređenju sa drugim idejama učesnika iz celog sveta.  Posle puno neizvesnosti oko dobijanja američke vize, jer je konzularno odeljenje obustavilo rad posle paljenja ambasade, nova slagalica, koja nije imala ni ime, krenula je u Atlantu. U međuvremenu, pošto je u prijavnom formularu slagalica morala imati naziv, a imajuči u vidu presudan doprinos Teodore i Isidore, prema njihovim nadimcima Dora i Isi kombinacijom je rođeno novo ime - DORIS.

 Angažovan je i jedan od najpoznatijih američkih programera Tobi Gotfrid, koji je trebao da za sve predložene primere utvrdi tačan broj mogućih kombinacija po zahtevu kompanije Kadon. Tobi je ispočetka bio uzdržan, jer je imao puno drugih neodložnih poslova, ali se u međuvremenu „zaljubio“ u Doris i 3 meseca radio samo na tome.  Kada je prvi put uključio novi softver na svom moćnom kompjuteru, kreiran specijalno za tu namenu, sa zahtevom da se izračuna maksimalni broj mogućih rešenja za matricu 3x8, znajući da rešenja ima puno, otišao je do obližnjeg kafića na piće i kada se nako sat vremena vratio, kompjuter je još radio punom parom. Tako je bilo i narednih sati i narednog dana, bez nade da će uskoro doći kraj. Kada je došao do 100 miliona rešenja samo za jedan prosti oblik, shvatio je da je posao brojanja rešenja - uzaludan. Ipak, preinačio je program i ustanovio da je maksimalni broj kombinacija u formatu 4x6 neverovatnih 1036, odnosno broj jedan sa 36 nula (1.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000). To je bilo znatno više od prve slagalice na principu kombinacije boja sa 1017 kombinacija, koju je 1921. godine izumeo britanski matematičar Aleksandar Persi Mekmejon (Alexander Percy MacMahon), predsednik kraljevskog udruženja matematičara i puno više od čuvene Rubikove kocke koja je imala 1023 kombinacija. Senzacionalna vest brzo se proširila u naučnim krugovima, ali to je tek bio početak. Bilo je prethodno mnogo uzaludnih pokušaja da se rekord nadmaši, pa ipak to nikom nije pošlo za rukom, sve dok se nije pojavila Doris.

Na prezentaciji u Ric-Karlton hotelu bilo je prisutno oko 350 učesnika, sa oko 80 radova, među njima puno poznatih imena sa prestižnih američkih i evropskih univerziteta. Doris je stigla iz Srbije bez pompe i svečanog ispraćaja i kada je predstavljena – usledio je – trijumf! Oduševljenje je bilo retko viđeno na ovakvim ozbiljnim skupovima – od neverice pa do ovacija. Prvi komentari bili su „Sa koje ste vi planete?“ ili „Gde ste Vi do sada, čoveče?“. Ubrzo, u krugu ovog skupa, autor je prozvan Mister Doris, a zahtevi za kupovinu ovog „čuda“ stizali su sa svih strana, ne pitajući za cenu.

Nakon sedam meseci, krajem iste godine, u najprestižnijem američkom časopisu «GAMES» DORIS je proglašena za najbolju mozgalicu za 2009. godinu (Best puzzle of the Year 2009) sa komentarom da je podigla ovaj tip slagalica na „veličanstveni nivo“.  Ovaj izvanredan uspeh zabeležili su gotovo svi mediji u Srbiji, uz žaljenje što DORIS ne može da se kupi na našem tržištu, a uz cenu od 125 dolara, bila je neprihvatljiva i za uvoz iz Amerike.

Kao što se od svake priče očekuje srećan kraj, to je i ovde slučaj. Nakon nešto više od godinu dana Doris je stigla u Srbiju. „Ako je Doris pomogla mojoj deci da se sjajno zabave i korisno upotrebe slobodno vreme u najosetljivijem periodu detinjstva kada se formira ličnost, da pravilno izgrade logičko razmišljanje i ispolje maksimalnu kreativnost, želeo bih da to bude dostupno svoj drugoj deci, a pre svega u mojoj domovini“ poručio je Zdravko Živković firmama iz Srbije koje su ga obasule ponudama za licenciranje. Uslov je bio da DORIS bude dostupna svima na celoj teritoriji Srbije, da bude po znatno nižoj ceni koja je prihvatljiva za naše mogućnosti, a da u isto vreme zadrži premijum kvalitet. To je ostvareno na veliko zadovoljstvo i sada je DORIS već prisutna u mnogim domovima naše zemlje, pružajući deci, ali i odraslima fantastičnu zabavu u otkrivanju neslućenih mogućnosti ove genijalne slagalice. Pitali smo Zdravka na kraju kakve su želje i planovi za budućnost, a odgovor koji smo dobili bio je vrlo kratak: „Moja misija će biti ispunjena tek kada svako domaćinstvo u Srbiji bude imalo jedan komplet DORIS, a upravo ovih dana DORIS je dobila svoju sestru – novu slagalicu MemorIQ koju smo kreirali moje ćerke i ja za svu malu i veliku decu sveta.“

Obrazloženje za izbor DORIS uključilo je 5 razloga „zašto je najbolja“:

1. Najveći mogući broj kombinacija, bez premca u svetu (u poredjenju sa klasičnom slagalicom, koja ima jedno rešenje i jednom rešena ne predstavlja više nikakav izazov, pa morate svakodnevno kupovati nove i nove slagalice da bi imali novi zadatak, ovde imate bezbroj zadataka i bezbroj rešenja i već nadjeno rešenje svaki put morate tražiti iznova, jer nema memorijskog efekta. Prosto rečeno, DORIS je jedna slagalica za ceo život).

2. Izuzetna jednostavnost korišćenja, bazirana na logici i intuiciji (za rešavanje ove slagalice nikakvo predznanje nije potrebno - ovde se koristi isključivo logika. Slagalica je bazirana na univerzalnim simbolima  - 3 različite boje, gde postoji samo jedno jedino pravilo: slažite pločice kako god želite, samo da se slože boje na mestu dodira. To je sve. Nema potrebe da znate ni da čitate ni da pišete da bi mogli da igrate. Zdrav razum je dovoljan).

3. Univerzalnost primene kod svih uzrasta, podjednako interesantno za decu i odrasle - svi nivoi težine u jednom kompletu (ne postoji ni jedna druga slagalica u svetu, osim DORIS, koja ima sve nivoe težine – od najjednostavnijeg nivoa koji rešavaju mala deca, pa do zadataka koji mogu da reše samo najgenijalniji umovi na planeti. I sve ostale nivoe težine između ta dva limita. Kod DORIS slagalice svi uzrasti i profesije imaju iste šanse da reše slagalicu. To kod klasičnih slagalica – iseckanih slika - nije slučaj, jer laka slagalica - primerena za malu decu - je suviše jednostavna za roditelje i obratno i treba Vam puno slagalica – posebno za svaki uzrast).

4. Stvaralački izazov koji svakom igraču omogućava ispoljavanje sopstvene kreativnosti (umesto da igrač prati pravila i traži zadato rešenje, DORIS nudi svakom da bude istovremeno i kreator. Naime, ovde nema zadataka koje treba rešiti, pa bi eventualni neuspeh u tome demoralisao igrača, a umesto komplikovanog uputstva, uz Doris se dobijaju primeri nekih od bezbroj mogućih figura, kao podsticaj za ispoljavanje sopstvene mašte. Mašta je jedini limit, a mašta može svašta).

5. Didaktički potencijal za intelektualni razvoj i održavanje dobrog mentalnog zdravlja (DORIS kod dece i omladine podstiče logičko razmišljanje, stimuliše koncentraciju, stpljenje, kreativnost i maštu, a odraslima služi kao aerobik za mozak odnosno omogućava mentalnu relkreaciju. Posle 25. godine ljudi polako počinju da gube pamćenje, što se manifestuje zaboravljanjem šta su hteli da kažu ili razloga zašto su pošli na neko mesto itd. Svakodnevno vežbanje mozga rešavanjem novih izazova održaće dobru psihičku kondiciju i dobro mentalno zdravlje, što je ujedno i najbolja preventibva protiv svih bolesti pamćenja).

Bonus: Doris je istovremeno slagalica i igra za dva igrača koji mogu igrati kao protivnici jedan drugome. Od klasične slagalice teško se može očekivati da omogućava simultanu igru jedan protiv drugoga, kao što se od neke igre, npr. šahovskih figura teško može očekivati pravljenje slagalice. Ali, to za DORIS ne predstavlja preblem. Za igru u dvoje dizajnirane su dve originalne igre (“UFO” i “Asteroid”) koje omogućavaju građenje sopstvene strategije odbane i napada, a sve je zasnovano na logici snage koja proizlazi iz jednog, dva ili tri simbola (boje) i pruža fantastičnu zabavu za celu porodicu, prijatelje i poznanike.

(Izvor: Politikin zabavnik, maj 2010)