Pesma Rudyarda Kiplinga

Ako možes da vidiš
uništeno delo svoga života,
i bez jedne reči da ga ponovo gradiš,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneseš gubitak onoga što si dugo tekao;
ako možes da budeš zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako možes da budeš jak, a da ipak ostaneš nežan,
da ne mrziš one koji tebe mrze,
a da se ipak boriš i braniš;
ako mozes da slušaš kako tvoje reči
izvrću nevaljalci, da razdraže glupake,
i da čujes kako luda usta o tebi lažu,
a da sam ne kažes ni jednu laž;
ako možes da sačuvaš dostojanstvo i slavu,
ako možeš da budeš skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako možes da voliš svoje prijatelje kao braću,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znaš da razmišljaš, da posmatraš i upoznaješ,
a da nikad ne postaneš skeptik ni rušilac,
ako znaš da sanjariš, a da ti san ne bude gospodar,
da maštas, a da ne budes samo maštar;
ako možeš da budeš čvrst, ali nikad divalj,
ako možeš da budeš dobar,
ako možeš da budeš pametan,
a da nisi čistunac i sitničar;
ako možeš da zadobiješ pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primiš,
ako možeš da sačuvaš hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada će sreća i pobeda
biti zauvek tvoji poslušni robovi,
i ono što više vredi nego slava:
Bićeš Čovek Sine moj!

M.H.
(2008)