Protiv bolesti

Nesreća je slepa, ne gleda gde udara!
A prvo pitanje pogođenog bude: zašto mene?
Kad shvati da odgovora nema, kao što nema ni kazne za nekakvu krivicu... jer ko bi, i zašto, recimo, decu kažnjavao... kad unesrećeni to shvati, onda mu ništa drugo ne preostaje nego da skupi snagu i da sa nesrećom živi.
Na primer - bolest. Duga i neopoziva, koja njegovog bližnjeg, ili njega samog, obeleži. Izdvoji ga od drugih, zatvori u tišinu, mrak, veže za postelju, kolica...
Bezrazložna...
Treba to izdržati. Tragati za lekom, nekad nepostojećim, a nekad nedostižnim, iza gora i okeana, preskupim... Prihvatiti svest o nemoći, i opet živeti, i pomagati sebi, ili bližnjem.
Ustati posle pada, uvek: Jer, pada se. Čovek nije planina.
Ruši se, ustaje... uzalud pita: zašto mene?, i nastavlja dalje...
I tako celog života.
Može li se takva nesreća pobediti?
Može, jer ovako se računaju poeni u toj teškoj utakmici: samo predaja je poraz.
Sver ostalo - pobeda.

Ninoslav Rašković

Ninoslav Rašković je imao dvadeset četiri godine kad su mu lekari rekli da će do kraja života svakodnevno morati da se bori sa nivoom šećera u krvi.
Vrlo brzo shvatio je da naš zdravstveni sistem dodatno komplikuje lečenje od dijabetesa i da ne postoji strategija sprečavanja komplikacija ove bolesti.
Zato je odlučio da stvar uzme u svoje ruke, i brzo postao inspiracija i neka vrsta savetodavca drugima koji su imali istu bolest. Ninoslav je, naime, na osnovu podataka do kojih je sam dolazio, preko Interneta i literature, pokrenuo blog „pobedidijabetes“.
Jer, dokazano je, dijabetes se ne mora odraziti na životne aktivnosti i druge aspekte zdravlja, ukoliko se drži pod kontrolom.

Da bi ovo dokazao, i da bi bolest pobedio, počeo je i da se bavi sportom. Dnevno pretrči i po 30 kilometara. Iza sebe je, u međuvremenu, ostavio brojne trke širom Srbije, ali i čuvene maratone u Beogradu, Amsterdamu, Ženevi...
A poruka koja se vidi na svakoj strani njegovog sajta glasi: „Da li možeš biti jači od dijabetesa? Naravno da možeš! Probaj i videćeš!“
I ohrabrenje je lek.

Vesela Mitrović

Pre osam godina, vrlo brzo posle drugog porođaja, Vesela Mitrović shvatila je da njen sin ne vidi. Da je slep.
"Tri dana ništa u usta nisam stavila. Dani i noći prolazili su mi u suzama. Mislila sam da ne postoji više nijedan dan preda mnom i da neću moći da preživim to što me snašlo."
Od tada, Veselin život neveseli posvećen je sinu.
Lekari su im rekli da bi mu pomogla operacija u dalekomBostonu, u Sjedinjenim američkim državama. Veselin muž zato je učestvovao u tv programu "Plesom do snova", kako bi prikupio deo novca. Ostatak je, svuda, tražilaVesela.
A osim, i izvan toga: samo tuga i suze. Svakog dana. Nema dana u njenom životu psolednjih osam godina, da nije plakala.
Ipak, kaže, nikada, dok imalo snage ima i dok može na nogama da stoji, neće prestati da se bori za svoje dete.
Možda leka za njenog sina negde bude.

Anja Vasiljević

Sa osamnaest godina Beograđanka Anja Vasiljević suočila se sa zloćudnim tumorom: šok, strah, suze... odlučnost da se izdrži.
Prošla je tegobe hemioterapije: povraćala je, izgubila apetit, kilograme, snagu... Ali, o svojim mukama nije govorila naglas. Pričala je o drugim, lepšim stvarima. Na sredini terapije otišla je na doček Nove godine, veselial se sa prijateljima, i to joj je ulilo dodatnu snagu...
Kosa joj je opadalapostepeno. Prvo se ošišala ma paž, pa na ćelavo...
Lečenje je trajalo šest meseci, od kojih je pet provela u bolnici.
Posle je upisala fakultet.
Ali, iskustvo stečeno u bolesti rešial je da podeli sa drugima, da im tada stečenim znanjem, preživljenim strahovima i razrešenim dilemama pomogne.
Pored obaveza na fakultetu, Anja je vrlo aktivna i u Nacionalnom udruženju roditelja dece obolelih od raka. Druži sei zabavlja bolesnu decu.
Reč je zaista lek.

Dvanaesta emisija POŠTENJE na programu je u nedelju 24.06.2012. u terminu od 17:00 časova na RTS1