1. Ko su bili heroji vašeg detinjstva i mladosti?

To vreme je bilo sasvim drukčije, bilo je oštro ideologizovano. Režim je silovito nastojao da izmeni svest ljudi i da uspostavi svoj sistem vrednosti. U tom cilju trebalo je stvoriti novi tip heroja. Ko bi to mogao biti? Za najvedćeg heroja promovisan je rudar iz Kreke, Alija Sirotanović, kji je u jednoj smeni iskopao fantastične tone uglja. Onda su na sve strane nicali novi Sirotanovići, heroji sve veći jedan od drugoga. Takvo je to vreme bilo. Meni je bilo teško da tu pronađem svog heroja. Onda sam junake, koji bi me uzbuđivali onim što kod čoveka može biti uzvišeno, pošao da tražim u dobroj literaturi, filmu I pozorištu. Tamo sam zaista  i nailazio na obilje mojih heroja, koji su me nadahnuli za ceo život.  

2. Šta je za vas danas definicija heroja?

Pa već sam skoro sve rekao. Znači to su ljudi koji svojim delom mogu da nadahnu, uzbude i pokrenu veoma širok krug ljudi. Ono što je bitno – pravi heroj je onaj  čije ime i delo mogu da izdrže probu vremena.  Po tome se istinski heroj razlikuje od onoga što je samo junak dana.

3. Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete: to je moj heroj, i zašto?

Vrlo sam oprezan u tome. Recimo, sigurno da nam Novak Đoković vema imponuje i sjajnim rezultatima i prekrasnom ljudskom pojavom, kojom neprekidno želi da promoviše svoj narod. On kao istinski heroj nema mnogo konkurenata danas. Oni se danas mogu naći skoro samo među vrhunskim sportistima.

4. Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?

Vremena se menjaju, a osobine heroja ne toliko. Nekad je to bio čovek koji je spreman da, za svoj narod, nesebično žrtvuje sve, pa i sam život. Danas se od heroja ne traži glava. Traži se nešto što se uvek tražilo - ta da se svojim likom i delovanjem uzdižu iznad širokih masa, koje su  svagda bile sklone da tonu u trivijalnost. Heroj se ne može patentirati, njega može samo da rodi majka.

5. Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima, i ako mislite da nisu, kome se, umesto njima, poklanja pažnja?

Većina naših medija danas su veliki promoteri svakakve prostote. Prodati novine, povećati gledanost, po svaku cenu, a podilaženje najnižem ukusu je najveća cena. Pa i ako se pojavi kakav istinski heroj, oni i njega brzo uvaljaju u svoju kolotečinu. Malo je medija koji veličaju istinsku vrlinu. U jednoj dosta zaostaloj sredini, medijima bi to trbalo da bude glavni zadatak.


6. Kako postati i ostati heroj i kako živeti životom heroja?

Vrlo teško. Zato i ne može svako biti heroj.

7. Vodimo li dovoljno računa o svojim herojima?

Nažalost, jedna od loših odlika našeg naroda je da heroja naglo i previsoko uzdigne, pa mu onda počne nalaziti mane. Kod nas heroj vrlo često utone u zaborav, a po nekad i u bedu.  Najbolji primer za to je Milinka Savić, svojevremeno primer žene heroja iz Prvog svetskog rata, koja je odlikovana visokim našim i francuskim odlikovanjima. Šezdesetih godina prošlog veka, završila je kao ćistačica javnog klozeta.

8. Da li ste vi bili nečiji heroj?

Ne verujem.

9. Da li su nam danas potrebni heroji i zašto?

Heroj, to je jedna od večnih kategorija. Ljudi su oduvek osećali potrbu da imaju heroja, pa i kad ga objektivno nema, izmisle ga. Tako su Srbi, poniženi u turskom ropstvu, izmislili Kraljevića Marka. Pripisali su mu svaku plemenitost i nadljudsku snagu heroja koji prkosi osvajaču, a istorijska istina je da je on bio turski vazal.  I mi danas, u vreme tranzicije, kada je sistem vrednosti urušen, veoma se obradujemo kad vidimo da se neko nečim uzdigao iznad toga. On je odmah naš heroj. Heroj je neko ko je uvek trebao i koji će uvek  biti potreban ljudima.


10. Vaša poruka junacima i posetiocima sajta Moj heroj?

Ne treba brzopleto svakog proglašavati, ne samo za heroja, nego I za svog idola. To je vrlo teško kad je, kao što je gore rečeno, na polju sistema vrednosti prava zbrka, u kojoj se mladom  neukom teško snaći.